Sanju sam pronašla na netu, kao i većina njenih učenika. Osvojila me je osmehom i iskrenošću koju sam odmah primetila. Počela sam da istražujem. Skoro dve godine sam se "mučila", istraživala da li da krenem sa ovom pričom ili ne. Pregledala sam skoro sve što mi je bilo dostupno, pročitala brdo blogova na ovu temu i stalno se vraćala Sanji. Gledala njene videe, čitala njene blogove. Pratila svaku objavu. I presekla. Pozvala sam je. Od tog trenutka je sve išlo kako treba. Čini mi se kao da me vodi. Ostaje pitanje "Zašto nisam ranije sve ovo započela?" ma i te dve godine da nisam tražila, nego da sam iz prve pozvala. Ne smem ni da pomislim šta bih sve do sada postigla. Ali kako kažu: "Nikad nije kasno" i tako idemo dalje, Sanja i ja u nove pobede a i svi mi "njeni pilići" sa njom...
M. L.